Kako održavati računar?

Održavanje računara

Pod održavanjem ovde se misli na pravovremeno prepoznavanje simptoma "zamora" koje će računar početi da pokazuje posle nekog vremena eksploatacije. O kakvim simptomima je reč? To su, recimo, poruke o greškama koje ne može da protumači ni iskusni programer, plavi ekrani sa "izvinite, ali nešto je otkazalo" porukama, restartovanje računara usred poslednjeg nivoa u omiljenoj igri, dugo podizanje sistema, neprijatni zvuci "oranja" po hard disku, gomila đubreta u Inboxu, prozori s opscenim sadržajima koji iskaču... Spisak se nastavlja u nedogled, a nije redak slučaj da se na jednom računaru udruži po nekoliko "bubica" koje rad pretvaraju u istinsko mučenje.

Ima li leka? Naravno da ima, ali pre nego što vam "iskusni" poznanik predloži kompletnu reinstalaciju sistema (univerzalno rešenje za sve probleme koje zvuči isto kao da vam lekar, kada mu se požalite na probleme sa grlom, predloži transplantaciju srca) "“ pročitajte nastavak jer možete shvatiti šta Vam je potrebno da biste izbegli takve probleme.

Čišćenje računara

Hardverske komponente računara nisu tako ranjive kao operativni sistem i ostali programski paketi, ali postoje određena pravila kojih se treba pridržavati. Komponente koje su najpodložnije kvarovima su napajanje, centralni procesor, hard disk i monitor.

Procesori su izloženi izuzetno visokim temperaturamaa retko ko pri tome pomisli da se neredovnim održavanjem sistema za hladjenje njihov radni vek znatno skraćuje.

Hard diskovi se okreću sve većim brojem obrtaja u minutu, pa samo zamislite kakvom su habanju izloženi delovi u njemu kada je ta brojka odavno stigla do 7200 obrtaja u minuti. Dodajmo na sve ovo i povišenu temperaturu unutar samog kućišta, dolazimo do zaključka da su komponente u našim računarima izložene velikim naprezanjima pa se moraju redovno održavati kako bi se očuvali stabilnost sistema, sigurnost podataka koje unosimo i rok trajanja komponenti.

Postoje pravila kojih bi se trebalo pridržavati u cilju izbegavanja problema ili potpunog otkazivanja računara. Najvažnije je obezbediti odgovarajuće hlađenje, i to ne samo neposredno na procesoru nego i na drugim komponentama unutar kućišta, naročito hard diskovima i grafičkim karticama koje proizvode toplotu kao manja grejna tela. Dalje, važno je redovno čistiti pokretne delove sistema za hlađenje, a kada je potrebno, treba ih i zameniti, preporučljivo nekim od skupljih i kvalitetnijih modela. Ukoliko niste sigurni u šta se upuštate otvaranjem kućišta i nestručnimčišćenjem sistema za hladjenje i unutrašnjosti računara bezbednije je da se obratite stručnom licu.

Ne treba zaboraviti ni monitor, jednu od perifernih komponenti koja je izložena stalnom habanju, ekran možete zaštititi uključivanjem power saving režima "“ čak nije loše isključiti ga, ako ne sedite kraj računara nekoliko časova.

Jedna od najvažnijih komponenti za stabilan i dugotrajan rad računara jeste napajanje. Komponenta sistema na koju malo ko obraća pažnju prilikom kupovine računara. Kvalitetna napajanja jesu skupa ali vrede svaki uloženi dinar jer omogućuju dug i stabilan rad ostalih komponenti sistema. Zbog pokretnih elemenata sistema za hladjenje napajanja treba redovno održavati.

Održavanje softvera

Problemi koji često otežavaju svakodnevni rad, a čije se posledice ne mogu lako otkriti i otkloniti (npr. zamenom komponente koja je otkazala), posledica su raznih nedostataka (bagova) operativnog sistema. Mnogi stručnjaci savetuju da se njihova pojava predupredi racionalnom upotrebom resursa računara. Problemi mogu nastati iz nekoliko razloga:

- nestabilnost samog operativnog sistema

- neprilagođenost konfiguracije sastavljene od raznoraznih komponenti koje nisu uvek međusobno kompatibilne

- instaliranje nepotrebnih programa, bez razmišljanja o tome kakve su posledice gomilanja nepotrebnih datoteka

- neselektivno brisanje aplikacija koje ostavljaju "repove" koji narušavaju stabilnost sistema

- bezbednost umnogome remete razni virusi, trojanci i neprijateljski programi

- kvarovi i neispravnost komponenti mogu dovesti do nepravilnosti u radu, čestog blokiranja i pojave grešaka

Uprkos svemu, veliki broj korisnika praktično se ne obazire na nabrojane probleme i prema operativnom sistemu se ponaša kao prema kontejneru.

Za dobro održavanje operativnog sistema neophodno je redovno preuzimanje sigurnosnih zakrpa (update) koje proizvođač povremeno objavljuje. Osim zakrpa za operativni sistem, bar jedanput mesečno treba osvežavati drajvere za periferne uređaje kao što su grafičke kartice, štampači, modemi... koji će rešiti problem softverske kompatibilnosti i povećati sveukupnu stabilnost sistema. Ne manje važno je i osvežavanje BIOS-a matične ploče, što nije procedura koju treba prepustiti nestručnom licu, a koja popravlja performanse računara. Budući vlasnici računara bi trebalo dobro da razmisle o komponentama koje će uvrstiti u novu konfiguraciju ili mogu da se odluče za unapred sklopljenu konfiguraciju koju su testirala stručna lica. Treba voditi računa i o dostupnosti drajvera i korisničkih programa koji će obezbediti udobniji rad jer nije svejedno da li za neki komad hardvera dobijate adekvatnu podršku, dok za drugi, koje je jeftiniji, ne znate ni kako se zove.

Defragmentacija diska upotrebom Microsoftovog Disk Defragmentera (ili nekog sličnog rešenja) takođe je obavezni deo održavanja integriteta hard diska i preporučljivo je sprovoditi je jedanput ili dvaput mesečno, u zavisnosti od toga koliko programa instalirate i deinstalirate. Å ta je zapravo defragmentacija? Rekli smo ranije da se podaci upisuju u klastere, čime se stvara niz podataka koji ne moraju biti povezani da bi pripadali jednom zapisu odnosno određenom fajlu. Uzmimo, na primer, jedan standardan Word dokument od stotinak kilobajta. Ovaj dokument će biti zapisan u nekoliko klastera koji mogu biti fizički razbacani po čitavoj površini diska, što usporava pretraživanje i rad operativnog sistema jer čitajuća glava diska mora da prelazi veće udaljenosti. Kada je jedan fajl "razbijen" na više delova koji su fizički udaljeni, kaže se da je fragmentiran. Sada samo zamislite koliko puta dnevno nešto obrišete ili snimite na hard disk, koliko programa instalirate ili deinstalirate i koliko računar koristi prostor na disku kao virtuelnu memoriju, pa ćete dobiti sliku o tome kako to sve izgleda na fragmentisanom disku. Zato se pribegava procesu koji se zove defragmentacija, tokom kojeg se razbacani delovi fajlova skupljaju na jednom mestu kako bi obrazovali fizički niz. Zavisno od toga u kakvom je stanju disk, defragmentacija može prilično da potraje i ne bi trebalo da se prekida tako da je preporučljivo raditi je noću ili kada vam računar nije u upotrebi nekoliko sati.

Preporučljivo je simultano koristiti dve aplikacije za uklanjanje špijunskih i reklamnih programa i trojanaca , ali samo jedan antivirusni program. Dodatni nivo sigurnosti obezbeđuju firewall programi koji omogućavaju pristup mrežnim resursima odnosno lokalnom disku samo onim programima kojima to dozvolite.

I pored svih mera opreza, greške u radu koje uzrokuju gubitak podataka mogu da se pojave u svakom trenutku i ne moraju biti izazvane softverskim nedostacima. Jednostavan nestanak električne energije ili strujni udar u nepovoljnom trenutku i eto glavobolje. Zato, pored uređaja za kontinuirano napajanje, preporučljivo je redovno pravljenje rezervnih kopija.